Изложба поводом 200 година од првог издања Српског рјечника Вука Стефановића Караџића

Изложба поводом 200 година од изласка првог издања Вуковог Српског рјечника (Беч.1818) и 150 година од када је Вуков правопис ушао у службену употребу у  Србији (1868) отворена је у школској библиотеци.

Гости на отварању изложбе били су: академик Матија Бећковић, Габријела Грујић, помоћник министра просвете, Бранко Златковић са Института за књижевност и уметност, Елијана Гавриловић кустос збирке Музеја Вука и Доситеја, Љиљана Чубрић бивши кустос Вуковог и Диситејевог музеја, Љубодраг Поповић, професор и архивски саветник у пензији, Архив Србије, Александар Шапић, председник градске општине Нови Београд.

1818. – 1868. – 2018.

Укратко о изложби:

У Српском рјечнику Вукова азбука добила је завршни облик. Злогласана јота (ј), слово преузето из латинице донела му је велике невоље. Нашао се на  удару  српске цркве у Аустрији и грађанских првака. Замерали су му  коришћење народног језика (говедарски језик како су говорили његови противници). Тек крајем XIX и током  XX века  стиче признање. Српски рјечник су  називали нашом „књигом над књигама“, књигу о рјечнику назваше Памтивек, кад Матица сабра српске текстове и писце Српски рјечник поднаслови  Азбучни роман, говоре и да је  темељник српске књижевности.

На сајту Министараства просвете, науке и технолошког развоја је постављена вест са овог догађаја:

http://www.mpn.gov.rs/izlozba-povodom-200-godina-od-prvog-izdanja-srpskog-rjecnika-vuka-stefanovica-karadzica/

Настојећи да прикажемо 50 година, које су морале да прођу да би коначно  у земљи Вуковог рођења била прихваћена његова реформа језика и правописа, користили смо грађу : Архива САНУ, Архива Србије, Музеја Вука и Доситеја, Народне библиотеке Србије, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, Библиотеке Матице српске. Коришћени су и дигитални архиви доступни преко интернета. нпр.

Борба омладине,  књижевника и јавних радника,  потпомогнута тек развијеном штампом у Кнежевини Србији, уз помоћ Друштва српске словесности, почела  је да се појачава 1852. када је друго издање Српског рјечника (Беч, 1852) задржано на београдском ћумруку (царини) због забране уношења у кнежевину.

Победа је стигла 1868. Почетком те године Ђорђе Натошевић, просветни службеник у министарству просвете, подноси извештај министру Димитрију Црнобарцу о стању основних школа, предлажући мере за побољшање рада. Министар затим именује комисију чији су, између осталих, чланови били: Милан Ђ. Милићевић, члан Српског ученог друштва, Владимир Вујић, професор богословије, и Стојан Новаковић, професор београдске гимназије, а председник комисије начелник у министарству финансија М.Спасић. Kомисија је размотрила тај извештај  и одлучила 28. фебруара  „… да се изјави г. Министру како је неопходно, да се и за основне школске књиге узме као редован нови правопис, а да би деца знала и стари правопис читати, да се у читанке ставе неколики чланци тим правописом написани, као и  да је потребно да се буквар који је у употреби преради и већи састави“.  Државни савет ће усвојити предлог министра и предложити кнезу Михајлу Обреновићу да донесе решење. Већ 12. марта кнез Михајло Обреновић одобрава предлог Савета и проглашава закон. Осим кнеза потписао се цео Државни савет. Министар војни Миливоје Блазнавац потписао се два пута, једном у своје име и једном као заступник одсутног министра грађевине. Сад је било сигурно. Вук је победио после 50 година борбе. Четири године раније, 1864. Вук је умро у Бечу.

За реализацију овог дела изложбе коришћена је грађа Архива Србије.

Музеј Вука и Доситеја уступио је за излагање личне предмете Вука Караџића.