Писмо родитељима

Полазак у школу је важан догађај у животу сваког поједнца. Важно је да разумемо своје дете и да знамо да оно има нека своја очекивања.. Важно је да му школу представимо на један реална начин. Да не идеализујемо школу али ни да дете не плашимо њом.

Детету је потребно време да прихвати своје нове обавезе и да схвати шта је то школа и шта се од њега тражи.

Морамо бити стрпљиви. Дете не може одмах бити на висини задатка. Постепено ће се прилагођавати школи и школским обавезама. У почетку привикавања може се десити да  деца бурно одреагују и буду нервознија и раздражљивија него иначе.

Потрудите се да се не претворите у строгог родитеља који ставља обавезу и задатке изнад своје добре комуникације са дететом. Увек је важније да будете на истој страни са својим дететом. Ко ће га више волети и боље разумети од Вас? Ако смо као родитељи превише оштри, може се десити да дете почне да сакрива од нас оно што би требало да нам каже, или да почне да нас лаже да би избегло нашу критику и/или казну.

Важно је да будемо реални колико год можемо и да не тражимо од детета превише . Деца често нису онолико брза колико бисмо ми то хтели. Такође им се деси да забораве домаћи или неку другу обавезу. Од тога како се понашамо у таквим ситуацијама , зависи како ће дете реаговати у таквим ситуацијама и да ли ће бити искрено.

Трудите се да ваше време са дететом буде квалитетно.

Потрудите се да ускладите ваншколске активности са школским да се дете не би превише оптеретило. Важно је и да има довољно времена за дружење са својим вршњацима. Дете тако учи социјалне вештине. Свако дете може постати друштвено прилагођено или неприлагођено. Данас деца много времена проводе поред рачунара и мобилних телофона те су њихове социјалне вештине слабије него што би требале да буду с обзиром на узраст на којем су.  Једноствно су сати које је требало да проведу у игри са другом децом потрошени на ТВ, рачунар или телефон. Деца су научила нешто друго…сналазе се одлично на рачунару али су недовољно социјализована. Нису научила да  у игри са другом децом буду стрпљива, толерантна и саосећајна.

Потрудите се да од самог почетка дететовог школовања усмерите дете да своје обавезе обавља самостално. Контролишите домаће задатке и друге школске и ваншколске обавезе, али не радите све то уместо њега. Јако је важно да дете схвати да је то његова обавеза. Тако ће се научити одговорности. Осим тога, осећаће се способно и задовољно што је самостално урадило свој домаћи, а не инфериорно у односу на Вас и у односу на обавезу. У случају да преузимате део његове активности  дете би све више и све чешће почело да се ослања на Вас уместо на себе јер би могло почети да верује да није у стању да самостално добро уради свој задатак. Чак и ако његов задатак није беспрекорно урађен, похвалите га и дозволите му да постепено научи.

Дете на самом почетку формира позитиван или негативан став о школи и школским обавезама. Такође врло брзо формира унутрашњу или спољашњу мотивацију. Детету је важно да пронађе мотив за учење и залагање као и да формира радну навику. Тек тада добијамо дете које је самоуверено, вредно и мотивисано. Наоружајмо се стрпљењем. Увек је брже да им ми вежемо пертле и урадимо домаћи, али то није добро решење. Будимо стрпљиви и све ће полако доћи на своје место.

Педагог Слађана Јевтић

Психолог Жаклина Филиповић