letac logo 200

Корисници библиотеке су наши ученици и запослени у школи. Почели смо давне 1961. године са 650 књига. Библиотека тренутно броји око 6500 књига. У нашој школи актуелан је и програм под именом "Читалачка значка". Читалачка значка је књижевна радионица која има за циљ јачање итересовања за читање код ученика.

Списак књига по разредима у оквиру програма "Читалачка значка", за школску 2021/2022. годину.

 

Изложбе

Бранко Ћопић


Поводом 100 година од рођења Бранка Ћопића, с циљем да допринесе истицању значаја Бранковог дела,Библиотека ОШ “Душко Радовић” приредила је изложбу о животу и делу великог писца.Изложба обухватa приказ Бранковог живота и дела – пишчеве рукописе (фотокопије), документе, личне предмете,фотографије, преписку, одабране књижевне критике које је Ћопић сачувао и део су његове заоставштине.

Поред тога, изложене су фотокопије прича објављених у предратној „Политици“, као и критика из „Правде“, „Врбаских новина“и „Студентских новина“ (1936). Омладински часопис „Венац“ (1928), у ком је Ћопић објавио свој први књижевни рад, такође,је део наше поставке, коју ће употпунити прва издања Бранкових књига од 1939, новински текстови о Ћопићу, као и његови интервјуи.

У припремању изложбе имали смо драгоцену помоћ Бранкових пријатеља – глумца Томе Курузовића и проф. др Воје Марјановића. У сакупљању материјала који је представљен помогле су нам Народна библиотека Србије, Универзитетска библиотека, Српска академија наука и уметности (Архив и Задужбина Бранка Ћопића) и Установа културе Пароброд, која нам је, за потребе изложбе, великодушно уступила статуу Бранка Ћопића, рад Душана Петричића.

На отварању изложбе, 22. априла, гости су били: проф.др Воја Марјановић, глумац Тома Курузовић и књижевни Милован Витезовић. Воја Марјановић је 1978. докторирао са тезом на тему Ћопићевог књижевног дела. При изради докторске дисертације, професору Марјановићу су користили и разговори са писцем. Био је то почетак њиховог пријатељства. Глумац Тома Курузовић најбољи је интерпретатор ликова из Бранкових дела, по мишљењу самог писца. Господин Курузовић је сарађивао са Ћопићем. О Бранку је говорио и књижевник Милован Витезовић који је драгоцени сведок књижевних догађаја у време кад је Ћопић стварао. Тренутно пише роман о Бранку Ћопићу.

Јован Цвијић

Библиотека наше школе поводом 150 година од рођења Јована Цвијића приредила је изложбу уз подршку Архива САНУ, Музеја града Београда, Народне библиотеке Србије, Географског института "Јован Цвијић",Библиотеке града Београда. Kоришћен је материјал из заоставштине Јована Цвијића у Архиву САНУ.

Музеј града Београда нам је уступио дигиталне фотографије велике резолуције. Народна библиотека Србије нам је омогућила скенирање великих формата : картографска грађа.Од Географског института смо добили на позајмицу прва издања књига Јована Цвијића од 1893.

Највеће подршка стигла нам је од Музеја града Београда. Имали су разумевање за наш рад и одобрили нам следећа оригинална документа и предмете из свог фонда да их изложимо у школи:

1.Писмени задатак из књижевности на испиту зрелости, 1884.

2.Именовање Министра просвете и црквених послова Kраљевине Србије Јована Цвијића и других професора за професоре Велике школе, 1893.

3. Дипломатски пасош Јована и Љубице Цвијић, 1926.

4.Анероид, справа за мерење надморске висине

5. Бележнице Јована Цвијића

Гости на отварању изложбе били су Тања Kорићанац, директорка Музеја града Београд и проф.др Стеван Станковић, председник Географског друштва Србије.

Политика, 20.1. 2016. о изложби посвећеној Јовану Цвијићу

Заслужио је Јован Цвијић да га ученици боље познају

Поставка драгоцених предмета из фондова знаменитих установа образовања и културе први пут на длану једне основне школе упознаје ђаке са животом и делом оца српске географије
Ђаци нетремице слушају (Фото И. Милутиновић)

Поставка саткана од драгоцености из архива Српске академије наука и уметности, Народне библиотеке Србије, Географског института „Јован Цвијић”, Музеја града Београда и Библиотеке града први пут на длану једне основне школе пружа ђацима увид у живот и дело Јована Цвијића. Портрети, документа, рукописи, белешке, географске карте, капитална дела... оца српске географије под називом „Цвијићевим корацима” представљени су у библиотеци новобеоградске Основне школе „Душко Радовић” и сведоче о његовом одрастању, школовању, путовањима, дипломатским мисијама, научним достигнућима. Изложба непроцењивог образовног и педагошког значаја, по обиму и вредности атипична за простор осмолетке, води школарце стопама путника и истраживача светског гласа из редова најзнаменитијих Срба.

Шест месеци поставку је припремао Зоран Јовановић, библиотекар школе, и то за све радознале ученике основних и средњих школа у Београду и шире, а биће отворена до краја марта.  

Цвијићевих девет осмолетки и 72 улице у Србији

Палилулска ОШ „Јован Цвијић” једина је школа којој је САНУ поводом 150 година од рођења великог географа даривала Златну плакету „Јован Цвијић” за допринос очувању сећања на великана чије име носи.Ова осмолетка посвећено учествује у манифестацији „Цвијићеви дани” чији је оснивач Српско географско друштво, а сваке године домаћин нека од школа названих по Цвијићу. У Србији их има укупно девет.– За „Цвијићеве дане” организују се приредбе, литерарни и ликовни конкурси, изложбе којима су живот и дело Јована Цвијића неисцрпне теме, а сваког 12. октобра, на његов рођендан, прослављамо Дан школе. Основана је 1923. године, док је Цвијић био жив. На почетку радног века мењала је називе, али пуних осам и по деценија носи име Јована Цвијића – каже Валентина Панђаитан, директорка ОШ „Јован Цвијић”.У свим крајевима Србије, од села до велеграда, укупно 72 улице назване су по Јовану Цвијићу. Исто име – Цвијићева, носе четири улице у Београду. Упитани по коме се зове готово незаобилазна Цвијићева у срцу Палилуле, многи случајни пролазници, чак и њени житељи, збунили су се не знајући одговор.    

– Предмете који су изложени ниједна школа није до сада имала. Доминира портрет Јована Цвијића, рад Уроша Предића из 1923. године. Музеј града уступио нам је  фотографије и документа, укључујући краљев указ о постављењу за професора универзитета из 1905. године, скенирану докторску диплому са Универзитета у Бечу из 1893, макете Цвијићевих бележница са изложбе „Београдски атлас Јована Цвијића” одржане лане у Галерији САНУ. Ту су оригинални анероид, справа за мерење надморске висине и бележнице, матурски рад из 1884. године, указ о постављењу за професора Велике школе из 1893, дипломатски пасош, копија дневника његове супруге Љубице... – предочава деци Зоран Јовановић, аутор и кустос поставке. Ђаци нетремице слушају. 

Разгледају фотографије: породичне куће и лозничког крајолика у коме је Цвијић рођен 12. октобра 1865. године, како је изгледао као дечак, матурант Прве београдске гимназије, докторанд на студијама у Бечу, професор Београдског универзитета...

Кустос показује Цвијићеву докторску дисертацију „Карст” из 1895. године, Упутство за проучавање села Србије из 1896, Гласник Српског географског друштва број један из 1912. Гледајући у слику којој су Милутин Миланковић и Јован Цвијић, ђацима се урезало у памћење да је Цвијић препоручио Миланковића за професора Београдског универзитета.

– Видите „Балканско полуострво”, оригинал, књига коју је Цвијић издао у Паризу 1918, у оквиру ње су изложене географске карте. Ту су и његова последња дела: „Геоморфологија 1” из 1924. и „Геоморфологија 2” објављена 1926. Писао је у кревету, а следеће године је умро, донели су му у болесничку постељу одштампане примерке – приповедао је.  

Пред крај шетње „Цвијићевим корацима” – тестамент Јована Цвијића објављен у „Политици” 1927. године и фотографије погребне поворке на Теразијама. Преминуо 16. јануара, тада је стигло 600 телеграма саучешћа. На јучерашњи дан прошло је 89 година од његове смрти.

(Фото Музеј града)
– Био је то човек који је трасирао путеве науке, одређивао границе земаља на Балканском полуострву, испитивао етно-психичке особености нашег становништва, домовини дао заиста много. Таквог Цвијића, који спада у редове најцитиранијих научника иако је највише дела објавио на српском језику треба уважавати. Уосталом, у 31. години је постао академик, у 34. редовни члан академије наука, био је председник Српског географског друштва, основао је Географски факултет и водио Српску краљевску, односно данас Српску академију наука и уметности. Велики српски научник заслужио је да га ученици више и боље упознају. Без географије коју је утемељио човек не може ни кући да дође, јер свако се креће по географској дужини и ширини – каже проф. др Стеван Станковић, емеритус, председник Српског географског друштва.

Биографски подаци о Цвијићу могу да се нађу у свакој енциклопедији, велика је ствар да се у школи са пуно љубави, стрпљења, воље и времена, у сарадњи са свим релевантним институцијама приреди овако садржајна поставка, сматра Татјана Корићанац, директорка Музеја града Београда, закључујући: „За једну основну школу, просветну установу, али пре свега децу то је много важно, јер знати нешто мало о Цвијићу, Тесли, Пупину, Аласу већ је довољно да знате ко сте и одакле сте и то је основна порука целе ове приче.”  

Анероид - справа за мерење надморске висине (Фото З. Јовановић)
------------------------------------------------------------------------------------------

Меморијални музеј и даље под опсадом неимара

Кућа Јована Цвијића саздана по његовим нацртима 1905. године, у данашњој Улици Јелене Ћетковић, затворена је за посету од средине марта прошле године, када је почела њена прва капитална реконструкција после безмало пола века откако је адаптирана у меморијални музеј. У прошлој, години обележавања 150 година од рођења Цвијића, његов дом у саставу Музеја града Београда због преуређења остао је закључан за очи јавности. Рок за завршетак радова био је девет месеци, дакле до средине децембра. Зграда је још под опсадом неимара.  

– Имали су великих проблема са обновом крова, споља се није видело колико је у лошем стању, што је рок за завршетак радова продужило за још три месеца, до средине марта ове године. Најобимнији радови су углавном завршени. Кашњење је оправдано, све се ради под контролом надлежних установа сагласних да се обнова мора урадити како ваља. Не вреди да се забашури кров, па да опет прокишњава. Постављена је нова конструкција која ће да издржи наредних сто година – објаснила је Татјана Корићанац, директорка Музеја града. 

Извор

Душко Радовић


Вук Стефановић Караџић


Plakat 820x420Изложба поводом 200 година од изласка првог издања Вуковог Српског рјечника (Беч.1818) и 150 година од када је Вуков правопис ушао у службену употребу у  Србији (1868) отворена је у школској библиотеци. Гости на отварању изложбе били су: академик Матија Бећковић, Габријела Грујић, помоћник министра просвете, Бранко Златковић са Института за књижевност и уметност, Елијана Гавриловић кустос збирке Музеја Вука и Доситеја, Љиљана Чубрић бивши кустос Вуковог и Диситејевог музеја, Љубодраг Поповић, професор и архивски саветник у пензији, Архив Србије, Александар Шапић, председник градске општине Нови Београд. 1818. - 1868. - 2018. Укратко о изложби: У Српском рјечнику Вукова азбука добила је завршни облик. Злогласана јота (ј), слово преузето из латинице донела му је велике невоље. Нашао се на  удару  српске цркве у Аустрији и грађанских првака. Замерали су му  коришћење народног језика (говедарски језик како су говорили његови противници). Тек крајем XIX и током  XX века  стиче признање. Српски рјечник су  називали нашом „књигом над књигама“, књигу о рјечнику назваше Памтивек, кад Матица сабра српске текстове и писце Српски рјечник поднаслови  Азбучни роман, говоре и да је  темељник српске књижевности. На сајту Министараства просвете, науке и технолошког развоја је постављена вест са овог догађаја: http://www.mpn.gov.rs/izlozba-povodom-200-godina-od-prvog-izdanja-srpskog-rjecnika-vuka-stefanovica-karadzica/ Настојећи да прикажемо 50 година, које су морале да прођу да би коначно  у земљи Вуковог рођења била прихваћена његова реформа језика и правописа, користили смо грађу : Архива САНУ, Архива Србије, Музеја Вука и Доситеја, Народне библиотеке Србије, Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић", Библиотеке Матице српске. Коришћени су и дигитални архиви доступни преко интернета. нпр.

Борба омладине,  књижевника и јавних радника,  потпомогнута тек развијеном штампом у Кнежевини Србији, уз помоћ Друштва српске словесности, почела  је да се појачава 1852. када је друго издање Српског рјечника (Беч, 1852) задржано на београдском ћумруку (царини) због забране уношења у кнежевину. Победа је стигла 1868. Почетком те године Ђорђе Натошевић, просветни службеник у министарству просвете, подноси извештај министру Димитрију Црнобарцу о стању основних школа, предлажући мере за побољшање рада. Министар затим именује комисију чији су, између осталих, чланови били: Милан Ђ. Милићевић, члан Српског ученог друштва, Владимир Вујић, професор богословије, и Стојан Новаковић, професор београдске гимназије, а председник комисије начелник у министарству финансија М.Спасић. Kомисија је размотрила тај извештај  и одлучила 28. фебруара  „… да се изјави г. Министру како је неопходно, да се и за основне школске књиге узме као редован нови правопис, а да би деца знала и стари правопис читати, да се у читанке ставе неколики чланци тим правописом написани, као и  да је потребно да се буквар који је у употреби преради и већи састави“.  Државни савет ће усвојити предлог министра и предложити кнезу Михајлу Обреновићу да донесе решење. Већ 12. марта кнез Михајло Обреновић одобрава предлог Савета и проглашава закон. Осим кнеза потписао се цео Државни савет. Министар војни Миливоје Блазнавац потписао се два пута, једном у своје име и једном као заступник одсутног министра грађевине. Сад је било сигурно. Вук је победио после 50 година борбе. Четири године раније, 1864. Вук је умро у Бечу. За реализацију овог дела изложбе коришћена је грађа Архива Србије. Музеј Вука и Доситеја уступио је за излагање личне предмете Вука Караџића.

Овако је било на изложби:

Бетовен - 250 година


Поводом 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена библиотека наше школе организовала је изложбу у Музичкој галерији Коларац. Изложбу су отворили директор школе Његош Зејак и Адријан Фајкс, аташе за културу Амбасаде Аустрије и директор Аустријског културног форума.

Изложба прати Бетовенов живот и рад од бонских дана до афирмације у Бечу. Kоришћен је дигитални архив Бетовеновог музеја у Бону и збирке Националне библиотеке Аустрије. Првих 7 паноа урадила je наша школа. Следећих 7 паноа су дело наших сарадника: Ненад Радић, ванредни професор Музичке академије написао је текст о Бетовеновој сонати, ванредна професорка Факултет музичких уметности Љиљана Вукеља пише  о извођењу Бетовена, Срђан Цветковић, музиколог, асистент Факултета музичких уметности, пише о Бетовену као пијанисти, Срђан Атанасовски, музиколог, Музиколошки институт САНУ, у свом тексту говори о Бетовеновом музичком генију, испитује његов однос са аристократијом, музичком критиком и мери утицај формирања јавног концерта, почетком XИX века у Бечу, на каријеру великог композитора, Горица Пилиповић, музиколог, уредница Радио Београд 2,   анализира Бетовенове симфоније, Бранимир Пофук, музиколог, Загреб, новинар Вечерњег листа,  отвара сегмент Слушајући Бетовена, придружују му се Тиса Јукић, музиколог. Пијаниста Kрешимир Старчевић, Загреб, отвара тему Свирајући Бетовена , свој текст прилаже и   пијанисткиња Маша Бабић. Илустарације је урадио Марко Сомборац, графички дизајн је дело Иване Гузијан.

Отварање изложбе пратио је концерт. Наступили су: Л. в. Бетовен - Чело соната Оп. 69, Но 3. А- дур Ред. проф. Сандра Белић (чело), Ванр. проф. Љиљана Вукеља (клавир) Л. в. Бетовен - Kлавирска соната Оп 10 Но 3 Дe - дур (I став) - Војислав Перућица Л. в. Бетовен - Трио Оп. 1 Но. 1, Ес-дур (I став) Сара Видаковић (виолина) Милица Јековић (виолончело) Михаило Стојчић (клавир) класа проф. Ладислав Мезеи Л. в. Бетовен - Kлавирска соната Оп.109 (Финале) - Ивана Ружичић Л. в. Бетовен - Гудачки квартет Бр. 4, Оп. 18, ц - мол (I став, Аллегро ма нон танто) Леонтина Мартић (виолина)

Контакт информације

Најновије вести

Онлајн конкурс "Имам право да"

Ликовни онлајн конкурс, портрет Драгана Лукића

Приредба Свети Сава

Дизајн сајта mzlaki icon Студио Мзлаки @ ОШ "Душко Радовић" 2021.